Reparatura proteze

Reparatura proteze: kako se izvodi i zašto je potrebna

Reparatura proteze je jedna od najčešćih intervencija kod pacijenata koji nose totalnu ili parcijalnu zubnu protezu. Proteza svakodnevno trpi pritisak pri žvakanju, skida se i vraća u usta, pere se, odlaže, ponekad ispadne iz ruke, a istovremeno se i tkiva u ustima vremenom menjaju. Zbog toga može doći do pucanja baze, odlamanja zuba na protezi, neprijatnog žuljanja, klimanja ili osećaja da proteza više ne naleže kao ranije.

Važno je znati da oštećenu protezu ne treba lepiti kućnim lepkom, brusiti turpijom ili nositi uprkos bolnim ranicama. Takvi pokušaji često pogoršaju problem, promene odnos proteze prema vilici i otežaju kasniju profesionalnu popravku. Pravovremena reparatura može vratiti funkciju, stabilnost i udobnost, ali nije uvek trajno rešenje. Nekada je popravka dovoljna, nekada je potrebno podlaganje, a nekada izrada nove proteze.

Šta je reparatura proteze

Reparatura proteze je stomatološko-tehnički postupak kojim se oštećena zubna proteza popravlja tako da ponovo može bezbedno i funkcionalno da se koristi. Najčešće se odnosi na spajanje puknute akrilatne baze, zamenu ili vraćanje zuba koji je ispao iz proteze, popravku naprsline, doradu ivica ili saniranje dela koji izaziva iritaciju sluzokože.

Proteza nije samo komad plastike koji zamenjuje zube. Ona se oslanja na desni, sluzokožu, preostale zube, ponekad kukice, atačmene ili implantate. Zato svaka popravka mora da poštuje zagriz, oblik vilice, stabilnost proteze i način na koji pacijent zatvara usta. Loše popravljena proteza može izgledati prihvatljivo na prvi pogled, ali može praviti pritisak, bol, ranice ili dodatno pucati.

Kod totalnih proteza reparatura se najčešće radi na bazi ili zubima proteze, dok se kod parcijalnih nadoknada procenjuje i stanje kukica, oslonaca i preostalih zuba. Ako pacijent koristi delimičnu protezu, stomatolog može razmotriti i druga rešenja, kao što su parcijalna pločasta proteza, skeletirana proteza ili fleksibilna nadoknada, u zavisnosti od stanja zuba i desni.

Kada je potrebna reparatura proteze

Reparatura je potrebna kada proteza više ne obavlja svoju funkciju sigurno, udobno i stabilno, ali se proceni da je popravka moguća i opravdana. Najčešći razlozi su:

• proteza je pukla po sredini ili naprsla na jednom delu;
• ispao je ili se odlomio zub sa proteze;
• ivica proteze žulja, grebe ili pravi ranicu;
• proteza se klati, pomera pri govoru ili ispada pri žvakanju;
• došlo je do pada proteze na pločice, lavabo ili tvrdu podlogu;
• postoje sitne pukotine koje se šire pri pritisku;
• promenio se oblik vilice posle vađenja zuba, mršavljenja ili dužeg nošenja proteze;
• proteza više ne naleže dobro, iako nije vidljivo polomljena;
• kukica, zub ili deo parcijalne proteze više ne stoji pravilno.

Nije svaka neprijatnost razlog za hitnu izradu nove proteze. Nekada je dovoljna mala korekcija ili popravka. Ipak, ako se proteza često lomi, ako je veoma stara, ako je zagriz promenjen ili ako tkivo ispod proteze stalno otiče i boli, stomatolog može preporučiti drugo rešenje.

Kako se prepoznaje potreba za reparaturom

Pacijenti najčešće prepoznaju problem tako što odjednom osete da proteza više nije stabilna, da se čuje krckanje, da jedan deo grebe obraz ili desni, ili da se pri pranju vidi linija pucanja. Ponekad se zub na protezi rasklima pre nego što ispadne, pa pacijent ima osećaj da nešto "radi" pod prstima ili pri žvakanju.

Problem se može javiti i postepeno. Vilica se vremenom menja, posebno nakon gubitka zuba, jer kost i meka tkiva više nemaju isti oblik. Tada proteza može početi da se pomera, da pritiska određene tačke i da izaziva ranice, iako sama proteza nije polomljena. U takvoj situaciji reparatura možda neće biti dovoljna, već se razmatra podlaganje proteze ili izrada nove nadoknade.

Pregled treba zakazati kada proteza žulja duže od dan ili dva, kada se ponavlja ranica na istom mestu, kada se pojavi pukotina, kada zub ispadne iz proteze ili kada proteza počne da ispada iz usta. Ne treba čekati da se mali problem pretvori u veći lom, jer tada popravka može biti komplikovanija ili manje pouzdana.

Kako stomatolog procenjuje problem

Stomatolog prvo pregleda protezu van usta, a zatim proverava kako stoji u ustima. Gleda se mesto pucanja, pravac naprsline, stanje materijala, stabilnost zuba na protezi, istrošenost površina za žvakanje i odnos gornje i donje vilice. Kod parcijalnih proteza proveravaju se kukice, oslonci, preostali zubi i desni oko njih.

Pregled nije važan samo zbog proteze, već i zbog tkiva koje je nosi. Stomatolog proverava da li postoje ranice, crvenilo, otok, gljivične promene, bolne tačke, pomeranje preostalih zuba ili znaci upale desni. Ako postoji sumnja da je uzrok problema promena u vilici, zaostali koren, bolest desni ili problem sa zubom nosačem, može biti potreban rendgenski snimak.

Kod većih protetskih planova mogu se koristiti otisci, analiza zagriza, fotografije, intraoralno skeniranje ili dodatna dijagnostika. Ako je prisutna izražena atrofija vilice, stomatolog će proceniti da li se postojeća proteza može popraviti ili je stabilnost dugoročno teško postići bez drugačijeg plana.

Kako izgleda postupak

1. Pregled i razgovor - stomatolog pita kada je problem nastao, da li proteza boli, da li je pala, koliko je stara i da li je ranije popravljana.
2. Procena proteze u ustima - proverava se naleganje, zagriz, stabilnost, mesta pritiska i stanje sluzokože.
3. Plan popravke - odlučuje se da li je dovoljna reparatura, da li treba uzeti otisak ili je potrebno dodatno podešavanje.
4. Tehnička popravka - puknuti delovi se pravilno pozicioniraju, obrađuju i spajaju odgovarajućim akrilatnim materijalom. Ako je zub ispao, vraća se ili zamenjuje novim.
5. Poliranje i završna obrada - uklanjaju se oštre ivice, višak materijala i neravnine koje bi mogle da povrede sluzokožu.
6. Proba u ustima - pacijent isprobava protezu, a stomatolog proverava da li postoji pritisak, klimanje ili smetnja pri zatvaranju usta.
7. Uputstva za nošenje - pacijent dobija savete kako da nosi, pere i prati protezu posle popravke.

Sam postupak obično ne boli, jer se najveći deo popravke radi na protezi van usta. Anestezija najčešće nije potrebna. Ako postoje bolne ranice, upala ili dodatna intervencija na zubima i desnima, stomatolog će objasniti da li je potrebna lokalna anestezija. Vreme trajanja zavisi od vrste oštećenja, dostupnosti laboratorije i toga da li je potreban otisak.

Prednosti, ograničenja i očekivanja

Glavna prednost reparature je to što pacijent može relativno brzo da povrati žvakanje, govor i osnovnu sigurnost pri nošenju proteze. Popravka može produžiti vek postojeće proteze, smanjiti žuljanje i sprečiti da se mala pukotina pretvori u potpun prelom. Takođe je korisna kada pacijent nije odmah spreman za novu protetsku nadoknadu.

Ipak, reparatura ne može da reši svaki problem. Ako je proteza stara, više puta popravljana, loše naleže ili ne odgovara promenjenom obliku vilice, popravka može biti samo privremeno rešenje. Proteza posle reparature može biti funkcionalna, ali to ne znači da će trajati isto kao nova proteza. Na ishod utiču kvalitet postojeće proteze, veličina oštećenja, zagriz, navike pacijenta, higijena, bruksizam i stanje desni.

Kod pacijenata koji stiskaju ili škrguću zubima, sile na protezu mogu biti znatno jače. Ako postoji sumnja na bruksizam, važno je to pomenuti stomatologu, jer se plan održavanja i zaštite može razlikovati.

Moguće komplikacije i rizici

Najčešći rizik je da se proteza ponovo polomi ako je osnovni uzrok i dalje prisutan. To može biti loše naleganje, nepravilan zagriz, oslabljen materijal, pad proteze ili preveliko opterećenje na jednom mestu. Drugi rizik je da se posle popravke pojavi nova tačka pritiska, naročito ako se tkivo ispod proteze već promenilo.

Moguće su i iritacije sluzokože, ranice, osećaj zatezanja, promenjen govor tokom privikavanja ili potreba za dodatnom korekcijom. Ako je proteza lepljena neodgovarajućim materijalom kod kuće, popravka može biti otežana jer takvi lepkovi menjaju površinu, ostavljaju ostatke i mogu narušiti precizno spajanje delova.

Kada se obavezno javiti stomatologu

• jak bol koji se pogoršava ili budi iz sna;
• otok desni, lica ili vilice;
• gnoj, neprijatan ukus koji se vraća ili temperatura;
• krvarenje koje ne prestaje;
• otežano gutanje, disanje ili otvaranje usta;
• rana ispod proteze koja ne zarasta;
• rasklaćen preostali zub koji nosi parcijalnu protezu;
• polomljena proteza koja povređuje sluzokožu;
• simptomi kod dece, trudnica, starijih osoba ili medicinski osetljivih pacijenata.

Kako se ponašati nakon tretmana

Posle reparature protezu treba prvo nositi pažljivo i obratiti pažnju na mesta pritiska. Blag osećaj promene može biti očekivan, posebno ako je proteza bila puknuta ili nije nošena nekoliko dana. Međutim, oštar bol, novo žuljanje ili osećaj da zagriz nije isti ne treba trpeti, već treba doći na korekciju.

Prvog dana izbegavajte veoma tvrdu i lepljivu hranu. Žvaćite obostrano, mirno i bez naglog zagrizanja. Protezu perite namenskom četkicom ili mekom četkicom, bez agresivnog ribanja abrazivnim sredstvima. Kada je skidate, radite to iznad peškira ili posude sa vodom kako bi se smanjio rizik od pucanja ako ispadne.

Ako stomatolog preporuči kontrolu, nemojte je preskočiti samo zato što proteza na prvi pogled izgleda popravljeno. Kontrola je važna da bi se proverilo naleganje, stabilnost i stanje sluzokože.

Koliko traje oporavak ili rezultat

Kod jednostavne reparature nema klasičnog oporavka, jer se ne radi hirurška intervencija. Pacijent se najčešće vraća uobičajenom nošenju proteze čim je popravka završena i proverena. Ako su postojale ranice ili upala sluzokože, potrebno je vreme da se tkivo smiri, a dužina oporavka zavisi od toga koliko je iritacija trajala.

Koliko će popravljena proteza trajati zavisi od uzroka kvara. Ako je proteza pukla zbog slučajnog pada, a inače dobro naleže, rezultat može biti stabilan. Ako je pukla zato što više ne odgovara vilici, problem se može ponavljati. U tom slučaju reparatura rešava posledicu, ali ne i osnovni razlog. Zato je važno da stomatolog proceni da li je potrebna dodatna korekcija, podlaganje ili nova proteza.

Postoje li alternative

Alternative zavise od toga zašto je proteza oštećena. Ako proteza ne naleže zbog promena u vilici, podlaganje može biti bolje rešenje od običnog spajanja pukotine. Ako je proteza veoma istrošena, nestabilna ili više puta popravljana, izrada nove proteze može biti racionalnija od stalnih popravki.

Kod pacijenata kojima nedostaju svi zubi, opcija može biti nova totalna proteza. Kod manjeg broja zuba koji nedostaju, rešenja mogu uključivati parcijalne proteze, mostove ili implantate, ako stanje kosti, desni i opšte zdravlje to dozvoljava. Za pacijente kojima je potrebna privremena ili manja nadoknada, ponekad se razmatra i žabica proteza.

Kada je glavna tegoba nestabilnost, a vilica i zdravstveno stanje dozvoljavaju, stomatolog može pomenuti i mini implante za stabilnije proteze. To nije rešenje za svakoga, ali kod određenih pacijenata može značajno poboljšati osećaj sigurnosti pri govoru i žvakanju.

Kako sprečiti ponavljanje ili pogoršanje

Najbolja prevencija je pravilno rukovanje protezom i redovna kontrola. Protezu treba skidati pažljivo, prati svakodnevno i čuvati prema uputstvu stomatologa. Ne treba je kuvati, savijati, brusiti kod kuće ili čistiti jakim hemikalijama koje nisu namenjene za proteze.

• Perite protezu svakog dana i uklanjajte ostatke hrane.
• Održavajte higijenu desni, jezika i preostalih zuba.
• Ne spavajte sa protezom ako vam je stomatolog savetovao pauzu tokom noći.
• Dolazite na kontrole i kada nema bola.
• Ne nosite protezu koja pravi ranice.
• Ne lepite pukotine kućnim lepkom.
• Prijavite stomatologu ako stiskate vilicu ili škrgućete zubima.
• Vodite računa o pravilnoj ishrani i izbegavajte naglo grizenje veoma tvrde hrane.

Dobra oralna higijena je važna i kod pacijenata bez svojih zuba, jer sluzokoža, jezik i proteza mogu zadržavati naslage i mikroorganizme. Ako imate preostale zube, održavanje je još važnije, jer karijes, kamenac i bolest desni mogu ugroziti oslonac parcijalne proteze. Korisno je informisati se o pravilnom održavanju oralne higijene.

Posebne situacije

Kod starijih osoba proteza često ima veliku ulogu u ishrani, govoru i samopouzdanju, pa kvar ne treba dugo odlagati. Ako pacijent zbog proteze ne može normalno da jede, može birati mekšu i nutritivno slabiju hranu, što vremenom utiče na opšte stanje.

Kod pacijenata sa dijabetesom, oslabljenim imunitetom ili terapijom protiv zgrušavanja krvi, ranice i upale u ustima zahtevaju pažljiviju procenu. Proteza koja žulja može napraviti hroničnu iritaciju, a tkivo se može sporije oporavljati. Trudnice takođe treba da se jave stomatologu ako proteza izaziva bol, ranu ili upalu, jer se problem obično može proceniti i rešavati bez nepotrebnog odlaganja.

Kod pacijenata sa implantatima, krunicama, mostovima ili atačmenima, ne treba samostalno podešavati protezu. Mali pomeraj može promeniti opterećenje i napraviti veći problem na protetskim nosačima.

Šta pitati stomatologa

• Šta je glavni razlog zbog kog je moja proteza pukla ili počela da žulja?
• Da li je dovoljna reparatura ili je potrebno podlaganje?
• Da li je moja proteza i dalje dobra za nošenje?
• Koliko dugo mogu očekivati da popravka traje?
• Da li je potreban otisak ili dodatni pregled zagriza?
• Šta da radim ako ponovo osetim pritisak ili bol?
• Da li postoje bolje dugoročne opcije za moj slučaj?
• Kada treba da dođem na sledeću kontrolu?

Najčešća pitanja

P: Da li reparatura proteze boli?

O: Najčešće ne boli, jer se popravka radi na protezi van usta. Nelagodnost može postojati ako već imate ranice ili upalu sluzokože.

P: Da li je bezbedno nositi napuklu protezu?

O: Nije preporučljivo. Napukla proteza može se potpuno polomiti, povrediti sluzokožu ili promeniti zagriz.

P: Koliko traje reparatura proteze?

O: Jednostavne popravke mogu biti završene relativno brzo, dok složenije zahtevaju više vremena, otisak ili laboratorijski rad.

P: Da li mogu sam da zalepim protezu?

O: Ne. Kućni lepkovi nisu namenjeni za upotrebu u ustima i mogu otežati profesionalnu popravku.

P: Da li reparatura može kod dece?

O: Može ako dete nosi neku vrstu mobilne nadoknade ili aparata, ali procenu mora da uradi stomatolog, jer se dečija vilica razvija.

P: Da li se reparatura može raditi u trudnoći?

O: U većini slučajeva sama popravka proteze nije problem, jer se radi van usta. Ako postoji bol, upala ili rana, potreban je pregled.

P: Kada ne treba čekati?

O: Ne treba čekati ako postoji jak bol, otok, gnoj, temperatura, rana koja ne zarasta, krvarenje ili proteza koja se polomila tako da grebe tkivo.

P: Da li proteza može ponovo da pukne?

O: Može, posebno ako osnovni uzrok nije rešen, ako proteza loše naleže, ako je materijal star ili ako postoje jake sile u zagrizu.

P: Kada je bolje napraviti novu protezu?

O: Nova proteza se razmatra kada je postojeća stara, nestabilna, više puta popravljana ili više ne odgovara obliku vilice.

Zaključak

Reparatura proteze je korisno rešenje kada proteza pukne, naprsne, izgubi zub ili počne da pravi smetnje, ali samo ako se uradi stručno i nakon pregleda. Cilj nije samo da se polomljeni deo spoji, već da proteza ponovo bude stabilna, udobna i bezbedna za sluzokožu, desni i preostale zube.

Oštećenu protezu ne treba lepiti, brusiti niti nositi ako pravi bolne ranice. Pravovremen odlazak stomatologu može sprečiti veći lom, produžiti upotrebu postojeće proteze i pomoći da se na vreme proceni da li je potrebna popravka, podlaganje ili novo protetsko rešenje. Ako se jave jak bol, otok, gnoj, krvarenje, temperatura ili rana koja ne zarasta, pregled ne treba odlagati.