Šta raditi kada se zub polomi

Šta raditi kada se zub polomi?

Polomljen zub može biti neprijatno, bolno i stresno iskustvo, ali i situacija koja zahteva brzu i pravilnu reakciju. Osim što utiče na estetiku osmeha, lom zuba može narušiti normalnu funkciju žvakanja, govor i opšte oralno zdravlje. U zavisnosti od toga da li je do oštećenja došlo usled povrede, ugriza tvrde hrane, postojećeg karijesa ili dugotrajnog habanja, pristup lečenju može se razlikovati. Ono što je zajedničko u svim slučajevima jeste potreba da se problem ne ignoriše i da se što pre potraži stručna pomoć.

Uvod

Zub može da naprsne, da se delimično odlomi ili da dođe do potpunog preloma krunice ili čak korena. Ponekad je oštećenje vidljivo golim okom, dok u drugim slučajevima postoji samo bol pri zagrizu ili osetljivost na hladno i toplo. Iako se manji defekti mogu činiti bezazlenim, čak i sitna pukotina može vremenom dovesti do ozbiljnijih komplikacija ukoliko se ne tretira.

Ova tema je važna za svakog pacijenta jer pravovremena reakcija može značiti razliku između jednostavne popravke i složene terapije poput lečenja kanala ili vađenja zuba. Ignorisanje problema može dovesti do infekcije, jačeg bola, otoka i širenja upale na okolna tkiva. Što se ranije reaguje, veće su šanse da se prirodni zub sačuva i funkcionalno obnovi.

Zašto dolazi do lomljenja zuba?

Lom zuba najčešće je posledica kombinacije mehaničkih sila i oslabljenog zubnog tkiva. Zub koji je zdrav i bez karijesa znatno je otporniji na opterećenja, dok zub sa velikom plombom ili dubokim karijesom ima manju čvrstoću i veću sklonost pucanju.

Mehaničke povrede, poput udarca tokom sportskih aktivnosti, saobraćajnih nezgoda ili pada, mogu izazvati nagli i ozbiljan prelom. Sa druge strane, svakodnevne navike poput grickanja leda, koštica ili tvrdih bombona postepeno opterećuju zub i mogu dovesti do naprsnuća. Dugotrajno škrgutanje zubima tokom spavanja, poznato kao bruksizam, dodatno povećava rizik od loma, naročito kod već oslabljenih zuba.

• Udarac u predelu usta ili vilice.
• Ugriz na tvrdu hranu ili predmete.
• Velike stare plombe koje oslabljuju zidove zuba.
• Dubok karijes koji razara gleđ i dentin.
• Bruksizam i prekomerno opterećenje tokom noći.
• Prirodno starenje i habanje zubnih tkiva.

Kada se javlja i koji su simptomi

Lom zuba može nastati iznenada, ali simptomi mogu varirati u zavisnosti od dubine oštećenja. U nekim slučajevima pacijent odmah primećuje da je deo zuba otpao, dok u drugim situacijama problem postaje očigledan tek nakon pojave bola.

• Oštar bol pri zagrizu ili pritisku na zub.
• Osetljivost na hladno, toplo ili slatko.
• Vidljivo oštećenje ili nedostatak dela zuba.
• Hrapava ivica koja povređuje jezik ili obraz.
• Krvarenje iz desni ako je došlo do povrede mekih tkiva.
• Oticanje ili pulsirajući bol koji može ukazivati na upalu živca.

Stomatologu se treba javiti odmah ukoliko postoji jak bol, otok, krvarenje koje ne prestaje ili ako je vidljiv veći deo oštećenja. Čak i kada nema izraženih simptoma, preporučuje se pregled jer unutrašnje pukotine mogu biti nevidljive, a vremenom dovesti do komplikacija.

Kako razlikovati simptome u zavisnosti od vrste preloma

Nisu svi lomovi zuba isti, pa se i simptomi razlikuju u zavisnosti od dubine i mesta oštećenja. Prepoznavanje razlike može pomoći pacijentu da proceni hitnost situacije pre dolaska kod stomatologa.

• Površinska naprsnuća gleđi – često bez bola, primetna je samo estetska nepravilnost ili hrapava ivica.
• Prelom dentina (srednji sloj zuba) – javlja se osetljivost na hladno, toplo i slatko, ali bol nije konstantan.
• Zahvaćena pulpa (živac) – jak, pulsirajući bol koji može trajati i bez spoljašnjeg nadražaja.
• Vertikalna pukotina – bol pri zagrizu koji nestaje kada se pritisak ukloni.
• Prelom korena – često nema vidljivog oštećenja, ali se javlja otok i bol na pritisak.

Važno je naglasiti da odsustvo bola ne znači da problem nije ozbiljan. Pukotina može napredovati i dovesti do infekcije čak i ako u početku nema izraženih simptoma.

Šta ljudi najčešće pogrešno rade kada se zub polomi

U želji da ublaže neprijatnost ili iz straha od stomatologa, pacijenti često prave greške koje mogu pogoršati stanje.

• Ignorišu problem ako bol nije jak.
• Odlažu pregled danima ili nedeljama.
• Žvaću na oštećenoj strani „dok ne prođe“.
• Koriste jake analgetike bez konsultacije.
• Pokušavaju sami da „poravnaju“ oštru ivicu.
• Ne čuvaju odlomljeni deo zuba.

Najveća greška je čekanje. I najmanje oštećenje može omogućiti bakterijama da prodru u unutrašnjost zuba, što povećava verovatnoću potrebe za lečenjem kanala ili čak vađenjem zuba.

Šta raditi u prvih 24h, 48h i 7 dana

Vreme je ključan faktor u očuvanju zuba nakon preloma. Evo kako se situacija procenjuje u odnosu na proteklo vreme:

U prvih 24 sata
Ovo je najvažniji period. Ako je došlo do većeg preloma ili izlaganja pulpe, hitan pregled značajno povećava šansu da se zub sačuva bez komplikacija. U slučaju potpunog izbijanja zuba, reagovanje u prvih sat vremena je presudno.

U roku od 48 sati
Rizik od infekcije počinje da raste. Ako postoji bol, otok ili osetljivost, ne treba odlagati posetu stomatologu. Čak i ako bol oslabi, to ne znači da je problem nestao – može ukazivati na odumiranje živca.

Nakon 7 dana bez terapije
U ovom periodu povećava se verovatnoća razvoja upale, apscesa i potrebe za kompleksnijim tretmanima. Mogu se javiti otok, neprijatan zadah, pulsirajući bol ili promena boje zuba.

Što se ranije reaguje, terapija je jednostavnija, kraća i povoljnija. Odlaganje često znači prelazak sa jednostavne popravke na invazivniji postupak.

Prva pomoć kod polomljenog zuba

U slučaju loma zuba važno je ostati smiren i preduzeti nekoliko osnovnih koraka do dolaska kod stomatologa.

• Sakupite odlomljeni deo zuba – ukoliko je moguće, čuvajte ga u mleku, fiziološkom rastvoru ili sopstvenoj pljuvački.
• Isperite usta – mlakom vodom ili blagim rastvorom soli.
• Zaustavite krvarenje – laganim pritiskom sterilne gaze.
• Primena hladnih obloga – spolja na obraz radi smanjenja otoka.
• Izbegavajte žvakanje na toj strani do pregleda.
• Što pre posetite stomatologa – idealno u roku od sat vremena kod većih preloma.

Mogućnosti lečenja polomljenog zuba

Terapija zavisi od stepena oštećenja i stanja pulpe zuba. Pre početka tretmana stomatolog vrši klinički pregled i po potrebi radi rendgenski snimak kako bi procenio dubinu preloma.

• Manje naprsline – saniraju se kompozitnim ispunom ili poliranjem ivica.
• Odlomljeni deo krunice – može se nadoknaditi plombom, kompozitnim fasetama ili, kod većih defekata, zubnom krunicom.
• Oštećenje pulpe – zahteva lečenje kanala i kasnije postavljanje krunice.
• Prelom do korena – u pojedinim slučajevima neophodno je vađenje zuba i planiranje implanta ili mosta.

Trajanje postupka zavisi od složenosti. Jednostavna popravka može trajati 20 do 40 minuta, dok lečenje kanala može zahtevati jednu ili više poseta. Većina zahvata se izvodi uz lokalnu anesteziju, tako da pacijent ne oseća bol tokom tretmana. Nakon prestanka dejstva anestezije moguća je blaga osetljivost koja se kontroliše analgeticima.

Moguće komplikacije i rizici

Iako su stomatološke intervencije bezbedne, postoje određeni rizici, naročito ako se terapija odlaže.

• Razvoj infekcije i apscesa.
• Upala zubne pulpe sa jakim bolom.
• Pucanje nadoknade ako je opterećenje preveliko.
• Promena boje zuba nakon oštećenja živca.
• Širenje upale na kost i okolna tkiva.

Obavezno se javite stomatologu ukoliko primetite otok, povišenu temperaturu, jak pulsirajući bol ili pojavu gnoja. To su znaci da je došlo do ozbiljnije infekcije koja zahteva hitnu terapiju.

Kako se ponašati nakon tretmana

Pravilno ponašanje nakon intervencije doprinosi dugotrajnom uspehu terapije.

Prvi dan: Izbegavajte žvakanje na tretiranoj strani dok anestezija ne popusti. Moguća je blaga osetljivost.

Ishrana: Birajte mekšu hranu i izbegavajte vrlo tvrde ili lepljive namirnice, naročito kod privremenih nadoknada.

Higijena: Održavajte redovnu oralnu higijenu, ali budite nežni u predelu tretiranog zuba.

Kontrole: Redovne kontrole omogućavaju pravovremeno uočavanje eventualnih problema.

Koliko traje efekat / terapija

Trajnost terapije zavisi od vrste nadoknade i navika pacijenta. Kompozitne plombe mogu trajati više godina, dok keramičke krunice često imaju vek trajanja od 10 i više godina uz adekvatnu negu.

Faktori koji utiču na trajnost uključuju kvalitet oralne higijene, prisustvo bruksizma, način ishrane i redovne stomatološke kontrole.

Postoje li alternative

U situacijama kada zub ne može biti sačuvan, postoje različite opcije nadoknade.

• Zubni implant – koristi se kada je zub izvađen, a pacijent želi trajno rešenje.
• Zubni most – nadoknađuje nedostajući zub oslanjajući se na susedne zube.

Izbor terapije zavisi od opšteg stanja zuba, kosti i želja pacijenta.

Kako sprečiti lomljenje zuba?

• Izbegavajte grickanje tvrdih predmeta.
• Koristite zaštitne udlage tokom sporta.
• Lečite karijes na vreme.
• Nosite udlagu za bruksizam ako škrgućete zubima.
• Redovno posećujte stomatologa.

Najčešća pitanja

Da li boli popravka polomljenog zuba?
Zahvat se obično izvodi uz lokalnu anesteziju i ne boli. Nakon tretmana moguća je blaga osetljivost.

Da li je bezbedno lečiti polomljen zub?
Da, terapija je bezbedna kada je izvodi stomatolog uz adekvatnu dijagnostiku.

Koliko traje tretman?
Jednostavne popravke traju oko pola sata, dok složeniji zahvati mogu zahtevati više poseta.

Da li može kod dece i trudnica?
Da, ali uz prilagođen pristup i posebne mere opreza, naročito u trudnoći.

Kada ne treba čekati?
U slučaju jakog bola, otoka ili krvarenja potrebno je odmah potražiti pomoć.

Zaključak

Polomljen zub predstavlja situaciju koja zahteva brzu i adekvatnu reakciju. Pravovremena dijagnoza i terapija omogućavaju očuvanje prirodnog zuba i sprečavanje komplikacija. Uz pravilnu negu, redovne kontrole i odgovorne navike, moguće je dugoročno očuvati zdravlje i funkciju zuba.