Osetljivost zuba

Osetljivost zuba - zašto nastaje i kako se efikasno rešava

Osetljivost zuba je čest razlog zbog kog pacijenti izbegavaju hladna pića, slatkiše, kiselu hranu ili čak svakodnevno pranje zuba. Najčešće se oseća kao kratak, oštar bol koji se javi naglo i prestane kada se ukloni nadražaj. Iako takav bol može delovati bezazleno, on često znači da je narušena prirodna zaštita zuba ili desni.

Važno je razumeti da osetljivost nije dijagnoza sama po sebi, već simptom. Uzrok može biti jednostavan, kao što je prejak pritisak četkicom, ali može ukazivati i na karijes, povlačenje desni, pukotinu zuba, istrošenu plombu ili zapaljenje zubnog živca. Zato cilj nije samo da se bol privremeno umiri, već da se pronađe razlog zbog kog je zub počeo da reaguje.

Pravovremeni pregled obično omogućava jednostavniju terapiju, manje neprijatnosti i bolju zaštitu zuba na duži rok. Odlaganje, posebno kada se bol pojačava ili traje duže, može dovesti do komplikovanijeg lečenja.

Šta je osetljivost zuba

Osetljivost zuba nastaje kada spoljašnji nadražaji lakše dopiru do dentina, tkiva koje se nalazi ispod gleđi i cementa korena. Dentin ima sitne kanaliće povezane sa unutrašnjim delom zuba, gde se nalaze nervi i krvni sudovi. Kada su ti kanalići otvoreni, hladno, toplo, slatko, kiselo ili dodir mogu izazvati kratak i oštar bol.

Kod zdravog zuba gleđ štiti krunicu, a desni i cement štite koren. Kada se gleđ istanji, kada se desni povuku ili kada postoji oštećenje na vratu zuba, dentin postaje izloženiji. Tada zub može reagovati i na sasvim obične situacije, kao što su gutljaj hladne vode, pranje zuba ili udisanje hladnog vazduha.

Osetljivost je važna jer može biti prvi signal da se dešava promena koju pacijent ne vidi u ogledalu. Nekada je problem površan i lako se kontroliše, a nekada zahteva plombiranje, lečenje desni, korekciju zagriza ili terapiju kanala korena.

Zašto nastaje ili kada je potrebno reagovati

Uzroci osetljivosti zuba često se preklapaju. Kod jedne osobe problem može nastati zbog loše tehnike pranja, kod druge zbog kiselina u ishrani, a kod treće zbog stiskanja zuba tokom sna. Najčešći razlozi su:

• povlačenje desni, zbog kog koren zuba ostaje delimično otkriven;
• prejak pritisak četkicom, posebno uz tvrdu četkicu i abrazivnu pastu;
• erozija gleđi usled čestog unosa kiselih napitaka, citrusa, gaziranih pića ili refluksa kiseline;
• bruksizam, odnosno stiskanje i škrgutanje zuba, koje opterećuje gleđ i vratove zuba;
• karijes, naročito kada se nalazi između zuba, ispod stare plombe ili blizu desni;
• istrošene, napukle ili loše prilagođene plombe;
• pukotine zuba koje se ne vide uvek golim okom;
• nedavno izbeljivanje, uklanjanje kamenca ili drugi stomatološki tretman koji može privremeno pojačati reakciju zuba.

Reagovati treba kada se osetljivost ponavlja, kada je vezana za jedan zub, kada ometa jelo ili pranje, ili kada se bol ne smanjuje ni posle nekoliko dana pažljivije higijene.

Kada se javlja i kako se prepoznaje

Tipična osetljivost javlja se na hladno, toplo, slatko, kiselo, dodir četkicom ili hladan vazduh. Bol je obično kratak, oštar i jasno povezan sa nadražajem. Često se javlja na vratu zuba, blizu desni, ili na jednom delu zubnog niza.

Osetljivost može biti prolazna posle profesionalnog čišćenja zuba, izbeljivanja ili postavljanja nove plombe. Tada je očekivano da se postepeno smanjuje. Međutim, ako se bol pojačava, traje duže od nekoliko sekundi, javlja se sam od sebe ili se pretvara u pulsiranje, potrebno je zakazati pregled.

Sa čim se osetljivost može pomešati? Može ličiti na početni karijes, upalu zubne pulpe, problem sa sinusima, bol od zagriza, pukotinu zuba ili iritaciju desni. Zbog toga je korisno pročitati i kako se razlikuje osetljiv i oštećen zub, ali konačnu procenu treba da uradi stomatolog.

Kako stomatolog procenjuje problem

Pregled počinje razgovorom o tome kada se bol javlja, koliko traje, šta ga izaziva i da li postoji navika stiskanja zuba, kisela ishrana ili nedavni tretman. Zatim se proverava stanje gleđi, desni, plombi, krunica, zagriza i higijene.

Stomatolog može uraditi test na hladno, kuckanje, zagriz ili dodir vazduhom, kako bi se videlo da li je reakcija kratka i očekivana ili ukazuje na dublji problem. Ako postoji sumnja na karijes, pukotinu, upalu živca ili problem oko korena, može biti potreban rendgenski snimak. Kod složenijih slučajeva razmatra se CBCT 3D snimak, naročito ako se sumnja na komplikacije oko korena, kosti ili prethodno lečenog zuba.

Kod pacijenata sa povlačenjem desni procenjuje se i parodontalno stanje, prisustvo kamenca, krvarenje i dubina džepova. Kod sumnje na trošenje zuba proverava se zagriz i tragovi bruksizma.

Kako izgleda postupak

1. Priprema i pregled: stomatolog prvo utvrđuje da li je u pitanju dentinska osetljivost, karijes, problem sa desnima, plomba, zagriz ili kombinacija više faktora.
2. Uklanjanje uzroka: ako postoji kamenac, karijes, oštećena plomba ili oštar rub, problem se sanira odgovarajućim postupkom.
3. Zaštita osetljive površine: mogu se primeniti fluoridni gelovi, lakovi, desenzitizujući premazi ili materijali koji zatvaraju otvorene dentinske kanaliće.
4. Korekcija higijene: pacijent dobija preporuku za četkicu, pastu i tehniku pranja, jer bez promene navika terapija često ima kraći efekat.
5. Kontrola: ako tegobe ne prolaze, proverava se da li postoji dublji uzrok i da li je potrebna dodatna terapija.

Jednostavan tretman osetljivosti obično traje 15 do 30 minuta. Najčešće ne boli i ne zahteva anesteziju. Ako se radi plombiranje, lečenje kanala ili hirurško-parodontološki zahvat, postupak može trajati duže i po potrebi se koristi lokalna anestezija.

Prednosti, ograničenja i očekivanja

Dobro postavljena terapija može značajno smanjiti bol, olakšati ishranu i omogućiti normalno pranje zuba. Prednost ranog rešavanja je u tome što se uzrok često može zaustaviti pre većeg oštećenja gleđi, dentina ili desni.

Ipak, nijedan tretman ne može trajno pomoći ako se nastavi agresivno pranje, čest unos kiselina, pušenje, preskakanje kontrola ili nekontrolisan bruksizam. Kod pacijenata sa povučenim desnima, tankom gleđi, starim plombama ili nepravilnim zagrizom, rezultat zavisi od više faktora. Nekada je dovoljno promeniti pastu i četkicu, a nekada je potrebno više poseta.

Važno je imati realna očekivanja. Paste za osetljive zube mogu pomoći, ali ne mogu popraviti karijes, zatvoriti pukotinu ili zameniti neadekvatnu plombu. Ako je osetljivost posledica demineralizacije, korisno je razumeti i proces demineralizacije zuba.

Moguće komplikacije i rizici

Ako se osetljivost ignoriše, uzrok može napredovati. Moguće posledice uključuju širenje karijesa, jače trošenje gleđi, produbljivanje defekata na vratu zuba, upalu zubne pulpe, probleme sa desnima i potrebu za složenijim lečenjem. Kod bruksizma se mogu pojaviti naprsline, bol u mišićima vilice i oštećenje plombi ili krunica.

Privremena nelagodnost posle čišćenja kamenca, izbeljivanja ili postavljanja plombe može biti očekivana. Nije očekivano da bol postaje sve jači, da se javlja noću, da traje dugo posle nadražaja ili da je praćen otokom.

Kada se obavezno javiti stomatologu

• jak bol koji se pogoršava;
• bol koji budi iz sna;
• otok desni, lica ili vilice;
• temperatura, gnoj ili neprijatan ukus koji se vraća;
• krvarenje koje ne prestaje;
• otežano gutanje, disanje ili otvaranje usta;
• trauma, rasklaćen zub ili polomljen zub sa bolom;
• ispadanje plombe, krunice ili protetskog rada;
• simptomi kod dece, trudnica ili medicinski osetljivih pacijenata.

Kada bol liči na zubobolju, važno je znati da lekovi mogu privremeno umanjiti tegobe, ali ne uklanjaju uzrok. Koristan vodič je tekst o tome kako razlikovati upalu, oštećenje i pritisak sinusa.

Kako se ponašati nakon tretmana

Prvog dana posle tretmana dobro je izbegavati ekstremno hladnu, vrelu, jako kiselu ili veoma slatku hranu i piće. Zube treba prati nežno, mekanom četkicom, bez horizontalnog ribanja i bez prejakog pritiska na vratove zuba.

Ako je stomatolog preporučio pastu za osetljive zube, treba je koristiti redovno, jer efekat obično nastaje postepeno. Važno je ne menjati često proizvode bez razloga i ne koristiti agresivne abrazivne paste, posebno one namenjene brzom izbeljivanju. Za izbor proizvoda može pomoći vodič o tome kako odabrati pravu pastu za zube.

Kontrolni pregled je potreban ako se bol ne smanjuje, ako se vrati ubrzo posle terapije ili ako se pojavi nova osetljivost na drugom zubu. Redovno uklanjanje naslaga i kamenca pomaže zdravlju desni, ali treba da bude praćeno pravilnom kućnom higijenom.

Koliko traje oporavak ili rezultat

Trajanje rezultata zavisi od uzroka. Ako je osetljivost nastala zbog privremene iritacije posle tretmana, može se smanjiti za nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ako je posledica povlačenja desni, erozije ili bruksizma, potrebna je dugoročna kontrola navika i povremeno obnavljanje zaštitnih tretmana.

Kod blažih slučajeva poboljšanje se često primećuje nakon redovne upotrebe odgovarajuće paste i promene tehnike pranja. Kod dubljih oštećenja, karijesa ili pukotina, rezultat zavisi od sanacije osnovnog problema. Osetljivost može da se ponovi ako se ponovo izloži dentin, ako se nastavi kisela ishrana ili ako se ne kontroliše stiskanje zuba.

Postoje li alternative

Alternativa zavisi od uzroka. Kod blage dentinske osetljivosti koriste se paste i premazi koji smanjuju prolaz nadražaja kroz dentinske kanaliće. Kod izraženije demineralizacije ili početnog slabljenja gleđi mogu se preporučiti fluoridni tretmani.

Ako postoji defekt na vratu zuba, nekada je potrebno plombiranje ili zaštita kompozitnim materijalom. Kod izraženih klinastih oštećenja treba razmotriti i abfrakciju zuba, jer tada samo pasta najčešće nije dovoljna. Kod određenih pacijenata mogu se koristiti i laserski tretmani, ali odluka zavisi od pregleda i procene stomatologa.

Kako sprečiti ponavljanje ili pogoršanje

• Koristiti mekanu četkicu i pravilnu tehniku pranja, bez grubog ribanja.
• Birati pastu prema stanju zuba i desni, a ne samo prema osećaju svežine ili izbeljivanja.
• Ograničiti često pijuckanje kiselih napitaka i ne prati zube odmah posle kisele hrane.
• Redovno čistiti prostor između zuba koncem ili interdentalnim četkicama.
• Uklanjati kamenac prema preporuci stomatologa, posebno ako postoji krvarenje desni.
• Kontrolisati bruksizam splintom ili drugim merama ako stomatolog proceni da je potreban.
• Lečiti male karijese, loše plombe i povlačenje desni pre nego što se simptomi pojačaju.

Osnova prevencije je pravilna svakodnevna higijena. Ako pacijent nije siguran da li pere zube dovoljno dobro, korisno je proveriti smernice za pravilno održavanje oralne higijene i izbor odgovarajuće četkice za zube.

Posebne situacije

Kod dece osetljivost može biti povezana sa karijesom, nicanjem zuba, traumom, hipomineralizacijom ili nepravilnim pranjem. Roditelji ne treba da pretpostave da je bol bezazlen, naročito ako dete izbegava žvakanje na jednoj strani.

U trudnoći se mogu javiti promene desni, krvarenje i veća osetljivost, ali to ne znači da pregled treba odlagati. Stomatolog može proceniti šta je bezbedno i kada je najbolje sprovesti terapiju. Kod starijih osoba, pacijenata sa dijabetesom, oslabljenim imunitetom, implantatima, krunicama, mostovima ili protezama, svaka nova osetljivost zaslužuje pažljiv pregled jer uzroci mogu biti složeniji.

Šta pitati stomatologa

• Šta je glavni uzrok osetljivosti u mom slučaju?
• Da li je potreban rendgenski snimak ili dodatni test?
• Da li imam karijes, povlačenje desni, pukotinu ili problem sa zagrizom?
• Koju pastu i četkicu preporučujete za moje stanje?
• Da li je potrebno plombiranje, fluoridni tretman ili neka druga zaštita?
• Šta se može desiti ako odložim terapiju?
• Koliko poseta je potrebno i kada treba da dođem na kontrolu?
• Kako da sprečim da se osetljivost vrati?

Najčešća pitanja

P: Da li osetljivost zuba boli?

O: Da. Bol je najčešće kratak, oštar i javlja se na hladno, toplo, slatko, kiselo ili dodir. Ako traje dugo ili se javlja sam od sebe, potreban je pregled.

P: Da li je tretman bezbedan?

O: Tretmani za osetljivost su uglavnom bezbedni kada se primenjuju nakon stomatološke procene. Važno je prvo isključiti karijes, pukotinu ili upalu živca.

P: Koliko traje tretman?

O: Jednostavna zaštita osetljivih površina često traje 15 do 30 minuta. Ako je uzrok karijes, plomba, zagriz ili problem desni, može biti potrebno više poseta.

P: Da li može kod dece?

O: Može, ali kod dece svaku ponavljanu osetljivost treba proveriti, jer uzrok može biti karijes, trauma, nicanje zuba ili razvojna promena gleđi.

P: Da li može u trudnoći?

O: Može se javiti i u trudnoći, naročito uz promene desni. Pregled se ne mora odlagati, a stomatolog bira postupke koji su prikladni za trudnicu.

P: Kada ne treba čekati?

O: Ne treba čekati ako postoji jak bol, otok, gnoj, temperatura, noćni bol, otežano otvaranje usta, trauma ili polomljen zub sa bolom.

P: Da li osetljivost može da se ponovi?

O: Može, posebno ako ostanu isti uzroci: prejak pritisak četkicom, kisela ishrana, povlačenje desni, bruksizam ili loša higijena.

P: Da li pasta za osetljive zube može sama da reši problem?

O: Može pomoći kod blažih slučajeva, ali ne rešava karijes, pukotinu, upalu živca, lošu plombu ili ozbiljnije povlačenje desni.

Zaključak

Osetljivost zuba je znak da zub ili desni reaguju na nadražaje jače nego što bi trebalo. Nekada je problem prolazan i jednostavan, ali nekada ukazuje na karijes, povlačenje desni, eroziju gleđi, bruksizam, pukotinu ili upalu zubnog živca. Zato je važno ne posmatrati osetljivost samo kao neprijatnost, već kao signal da treba proveriti uzrok.

Najbolji rezultati postižu se kada se kombinuju pregled, pravilna dijagnoza, odgovarajuća terapija i promene svakodnevnih navika. Ako je bol jak, traje dugo, budi iz sna, prati ga otok ili se javio posle traume, stomatološku pomoć ne treba odlagati. Redovne kontrole i pažljiva oralna higijena ostaju najvažniji način da se osetljivost smanji i spreči njeno ponavljanje.