Umnjaci: Sve što treba da znate

Umnjaci: Sve što treba da znate o poslednjim zubima u vilici

Umnjaci, poznati i kao treći kutnjaci, predstavljaju zube koji se razvijaju i niču najkasnije u ljudskoj denticiji. Upravo zbog tog kasnog nicanja često izazivaju zabrinutost, nedoumice i strah kod pacijenata, naročito kada se pojave prvi bolovi ili otoci u zadnjem delu vilice. Za razliku od ostalih zuba, vilica u odraslom dobu često nema dovoljno prostora za njihov pravilan položaj, što povećava rizik od komplikacija.

Razumevanje uloge i ponašanja umnjaka važno je za svakog pacijenta jer se problemi sa ovim zubima često ignorišu sve dok ne dođe do jačih simptoma. Blaga nelagodnost se često pogrešno tumači kao prolazna, ali nelečeni problemi mogu prerasti u ozbiljne upale, infekcije i oštećenja susednih zuba ili kosti. U nekim slučajevima posledice se ne zadržavaju samo u usnoj duplji, već mogu uticati i na opšte zdravstveno stanje.

Ako se problemi sa umnjacima zanemare, može doći do ponavljanih bolnih epizoda, širenja bakterijske infekcije, otežanog žvakanja i govora, kao i razvoja komplikacija koje zahtevaju hirurški zahvat. Pravovremeni pregled kod stomatologa omogućava tačnu procenu stanja, planiranje terapije i sprečavanje nepotrebnih komplikacija, čime se čuva dugoročno oralno zdravlje.

Šta su umnjaci?

Umnjaci su treći stalni molari koji se nalaze na samom kraju gornje i donje vilice. U idealnim uslovima, odrasla osoba ima četiri umnjaka, po dva u svakoj vilici. Oni su anatomski slični ostalim kutnjacima, ali se razlikuju po vremenu nicanja i čestom problematičnom položaju.

Naziv „umnjaci“ potiče iz narodne tradicije i vezuje se za period života u kojem se ovi zubi pojavljuju, najčešće između sedamnaeste i dvadeset pete godine, kada se smatra da osoba stiče zrelost i „mudrost“. Međutim, savremeni način ishrane i evolutivne promene vilice dovele su do toga da mnogi ljudi nemaju dovoljno prostora za njihov pravilan razvoj.

Zbog toga umnjaci često ostaju delimično iznikli, potpuno zadržani u kosti ili izrastaju pod nepravilnim uglom. Takav položaj otežava održavanje higijene, stvara povoljne uslove za razvoj bakterija i povećava verovatnoću pojave bola, upale i infekcije. Upravo iz tih razloga umnjaci se često procenjuju kao potencijalni problem čak i kada ne izazivaju trenutne simptome.

Kada i kako niču umnjaci?

Umnjaci najčešće počinju da niču u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, ali tačan trenutak može značajno varirati od osobe do osobe. Kod nekih ljudi oni se pojavljuju već u šesnaestoj godini, dok se kod drugih nikada u potpunosti ne razviju ili ostanu trajno zadržani u vilici.

Način nicanja umnjaka ima ključnu ulogu u tome da li će izazvati tegobe. Kada postoji dovoljno prostora i zub niče pravilno, simptomi mogu u potpunosti izostati. Međutim, u velikom broju slučajeva prostor u vilici je ograničen, pa umnjaci niču otežano ili pod pogrešnim uglom.

• potpuno pravilno nicanje bez ikakvih simptoma
• delimično nicanje, pri čemu deo zuba ostaje prekriven desnima
• impaktirani umnjaci koji ostaju zarobljeni u kosti ili rastu horizontalno ili koso

Delimično iznikli i impaktirani umnjaci predstavljaju najveći rizik za razvoj upale i infekcije, posebno stanja poznatog kao perikoronitis. Džep desni koji se formira iznad zuba lako zadržava hranu i bakterije, što često dovodi do bolnih stanja koja zahtevaju stomatološku intervenciju.

Kada se javlja i koji su simptomi

Simptomi vezani za umnjake mogu se pojaviti iznenada ili se razvijati postepeno. Intenzitet tegoba zavisi od položaja zuba, stepena nicanja i prisustva upale ili infekcije.

• bol ili osećaj pritiska u zadnjem delu vilice
• otok, crvenilo i osetljivost desni oko umnjaka
• otežano otvaranje usta ili bol prilikom žvakanja
• neprijatan zadah ili loš ukus u ustima
• širenje bola ka uhu, grlu ili slepoočnici
• povišena telesna temperatura u slučaju infekcije

Stomatologa je neophodno posetiti kada se bol ponavlja, kada simptomi traju duže od nekoliko dana ili kada se stanje pogoršava. U tim situacijama važno je razlikovati bezazlenu nelagodnost od ozbiljnijih stanja koja zahtevaju hitnu reakciju.

Problemi koje mogu prouzrokovati umnjaci

Problemi sa umnjacima često se razvijaju tiho i postepeno. Iako u početku mogu delovati bezazleno, vremenom mogu zahvatiti okolna tkiva i dovesti do ozbiljnih komplikacija. 

• ponavljane upale desni oko zuba
• oštećenje ili resorpcija susednih zuba usled pritiska
• razvoj karijesa na teško dostupnim mestima
• formiranje cisti ili hroničnih infekcija u kosti
• otežano održavanje oralne higijene i trajno neprijatan zadah

U nekim slučajevima neliječeni problemi sa umnjacima mogu dovesti do ozbiljnijih posledica kao i do pogoršanja stanja okolnih zuba i desni.

Vađenje umnjaka

Vađenje umnjaka je rutinska stomatološka procedura, ali se njen tok razlikuje u zavisnosti od položaja zuba. Kod potpuno izniklih umnjaka zahvat je sličan vađenju bilo kog drugog zuba, dok impaktirani umnjaci često zahtevaju hirurško vađenje umnjaka.

U svakom slučaju vađenje umnjaka obuhvata sledeće korake:

1. detaljan pregled i rendgenska dijagnostika
2. primena lokalne anestezije, a po potrebi i sedacije
3. uklanjanje zuba ili hirurško vađenje uz minimalnu traumu
4. zbrinjavanje rane i davanje postoperativnih uputstava

Trajanje zahvata se u proseku kreće između dvadeset i šezdeset minuta. Tokom intervencije pacijent ne oseća bol zahvaljujući anesteziji, dok se nakon prestanka njenog dejstva može javiti blaga do umerena nelagodnost koja se kontroliše analgeticima.

Moguće komplikacije i rizici

Iako je vađenje umnjaka bezbedna procedura, kao i svaki hirurški zahvat nosi određene rizike.

• postoperativni otok i bol u predelu vilice
• produženo krvarenje ili sporije zarastanje rane
• infekcija rane
• zapaljenje koštane čašice - alveolitis
• privremena utrnulost usne, brade ili jezika

Rizik od komplikacija se značajno smanjuje ako se pacijent pridržava preporuka vezanih za zarastanje rane nakon vađenja zuba i redovno dolazi na kontrole.

Kako se ponašati nakon tretmana

Pravilno ponašanje nakon vađenja umnjaka ključno je za brz i bezbedan oporavak.

• prvi dan: odmor, izbegavanje fizičkog napora i primena hladnih obloga
• ishrana: mekana, mlaka ili hladna hrana bez žvakanja na strani rane
• higijena: pažljivo pranje zuba, bez ispiranja u prvih 24 sata
• kontrole: dolazak na zakazani pregled i praćenje saveta stomatologa

Detaljna uputstva o oporavku objašnjena su i u tekstu kako se ponašati nakon vađenja umnjaka, koji dodatno pomaže u sprečavanju komplikacija.

 Koliko traje oporavak 

Efekat vađenja umnjaka je trajan, jer se uklanja izvor potencijalnih problema. Prosečan oporavak traje između sedam i četrnaest dana, dok potpuna regeneracija kosti može potrajati i nekoliko meseci.

Na brzinu i kvalitet oporavka utiču položaj zuba, složenost zahvata, opšte zdravstveno stanje pacijenta i poštovanje postoperativnih uputstava. Kod pravilno izvedene terapije dugoročna prognoza je izuzetno dobra.

Postoje li alternative

U određenim slučajevima vađenje umnjaka nije neophodno.

• redovno praćenje umnjaka koji ne izazivaju simptome
• konzervativna terapija kod blažih i prolaznih upala

Alternative se primenjuju samo kada ne postoji rizik po okolna tkiva i kada stomatolog proceni da je zub stabilan.

Najčešća pitanja

• Da li vađenje umnjaka boli? Tokom zahvata ne, zahvaljujući anesteziji.
• Da li je postupak bezbedan? Da, uz pravilnu dijagnostiku i iskustvo stomatologa.
• Koliko traje oporavak? Najčešće između sedam i četrnaest dana.
• Da li se radi kod dece ili trudnica? Kod dece retko, kod trudnica samo u hitnim slučajevima.
• Kada ne treba čekati? Kod jakog bola, otoka ili temperature.

Zaključak

Umnjaci mogu biti potpuno bezopasni, ali vrlo često predstavljaju izvor ozbiljnih problema. Pravovremeni pregled, pravilna dijagnostika i adekvatna terapija ključ su očuvanja zdravlja cele usne duplje i sprečavanja nepotrebnih komplikacija.